Људско тело перципира звук кроз наше уши, али вибрације детектују механорецептори у нашој кожи, мишићима, па чак и у нашем унутрашњем уху. Овај сензорни унос се затим преноси у мозак где може покренути низ реакција.
Неуролошки утицај:
Вибрације стимулишу слушне путеве, почевши од уха и напредујући кроз мождано стабло до слушног кортекса. Овај сложени систем обраде може довести до повећаног нивоа стреса када је изложен ометајућим вибрацијама ниске фреквенције.
Истраживања сугеришу да стална изложеност вибрационој буци може повећати ниво кортизола, што заузврат може оштетити когнитивне функције и концентрацију.
Утицај на мишићно-скелетни систем:
Механичке вибрације могу изазвати понављајуће напрезање мишића и зглобова. На пример, вибрације ниске фреквенције од тешке машинерије или пешачког кретања могу временом довести до суптилног замора мишића и нелагодности.
Поред тога, одређене фреквенције могу подстаћи ћелијске реакције као што је повећана циркулација крви. Студије показују да стимулација ниским фреквенцијама може покренути ендотелне ћелије да ослобађају азот-оксид, вазодилататор који побољшава проток крви – ефекат који се користи у терапеутским применама попут виброакустичне терапије.
Кумулативни ефекти:
Комбинација неуролошког стреса и физичких вибрација може довести до стања хроничне нелагодности, смањујући опште благостање и продуктивност.